Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se Srbija suočava sa nikada većim pritiscima koji direktno ili indirektno utiču na našu zemlju i poručio da možemo da se izborimo sa takvim izazovima ukoliko nam je ekonomija jaka.
Mali je, gostujući na Televiziji Hepi, objasnio da što je naša zemlja ekonomski jača i stabilnija, što je BDP veći, što imamo veći broj zaposlenih i veći broj fabrika, to smo jači da se odupremo raznim pritiscima.
On je ukazao na to da je u prvom kvartalu ove godine realni rast BDP iznosio 4,6 odsto i da smo potpuno stabilni, navodeći da je ključna stvar u današnjoj globalnoj ekonomiji naći izvore rasta.
Prvi potpredsednik Vlade je podsetio na to da je u planu realizacija 323 projekta u celoj zemlji kroz plan „Skok u budućnost 2027“, koje ćemo iskoristiti kao razvojnu priliku da povećamo kvalitet života, infrastrukture, ali i plata i penzija.
On je objasnio da je cilj da 2027. godine prosečne plate iznose 1.400 evra, a penzije i minimalna zarada po 650 evra, i ponovio da je gradnja novih kilometara puteva i pruga posledica odgovorne državne politike.
Rast koji Srbija beleži dolazi nakon teških mera fiskalne konsolidacije, podsetio je Mali i ocenio da je država snagu pokazala 2020. godine, kada je teret krize preuzela na sebe, kada su za šest meseci izgrađene tri kovid bolnice, kada su građanima obezbeđene vakcine u trenucima nestašice, kada je pružena pomoć privredi da sačuva radna mesta i da opstanu mikro i mala preduzeća u teškim uslovima za poslovanje.
Prema njegovim rečima, Srbija je tada sačuvala makroekonomsku stabilnost uprkos kovid krizi, potom poremećajima u lancu snabdevanja, te energetskoj krizi i konfliktima u Ukrajini, a potom i u Gazi.
Uprkos svemu tome, kako je precizirao, Srbija danas ima deset puta veći rast BDP-a u odnosu na zemlje Evropske unije, a uz to je sačuvala radna mesta i nastavila da smanjuje nezaposlenost sa 25,9 odsto, koliko je iznosila 2012. godine, na sadašnjih 9,1 odsto.
Uz to, dve godine zaredom beležimo rekordne prilive stranih direktnih investicija, te su one prošle godine iznosile 4,5 milijardi evra, odnosno 4,4 milijarde u 2022. godini, naveo je prvi potpredsednik Vlade.
Projekti su simboli uspeha Srbije, ali mi se njima bavimo zbog ljudi jer sve to doprinosi rastu ekonomije i razvoju, ukazao je on i ujedno se osvrnuo i na javni dug Srbije, koji u ovom trenutku iznosi 47,6 odsto BDP-a.
MMF i svetske kreditne agencije potvrđuju da sve radimo kako treba, jer smo samo korak ispod investicionog rejtinga. Srbija ide dalje, usmereni smo na izvoz i investicije, što je i naša ekonomska politika, poručio je Mali.
On je ocenio da sve to podiže konkurentnost Srbije i donosi nova radna mesta, ali da je važno da raste ceo region jer će onda i Srbija, kao dominantna ekonomija u regionu, najviše dobiti.
Od ukupno sedam milijardi evra predviđenih Reformskom agendom Evropske komisije Srbija će, kako je istakao, dobiti približno 1,7 milijardi evra.
Jedan od važnih projekata je izgradnja Nacionalnog stadiona na prostoru na kome se gradi EKSPO, koji je, kako je rekao, najveće gradilište u Evropi, na kome će na 160 hektara nići stanovi, akvatik centar i drugi projekti.
Prema njegovim rečima, to je konkretan primer kako jedna investicija otvara drugu, pa tako stadion i EKSPO otvaraju 1.000 hektara prostora za dalji razvoj, za izgradnju škola, bolnica i druge infrastrukture.
Mali je ponovio da je EKSPO najveća razvojna šansa za Srbiju, budući da se očekuje približno tri miliona posetilaca ove izložbe.